magazin Mehatronika Forums

robot-slavko wrote: ↑Tue Mar 26, 2024 2:29 pm Tehnička škola Šabac ponosno predstavlja svoj projekat za konkurs robotske ruke sa 5 osa rotacije, koji se oslanja na rad step i servo motora, Arduino Mega čipa sa Ramps 1.4 i prilagođenog grafičkog interfejsa u web okruženju. Ono što ovaj projekat čini inovativnim jeste činjenica da je ruka 3D štampana, što čini našu ruku unikatnim. Kroz ovaj projekat, želimo da pokažemo sposobnost izrade inovativnih rešenja i strast ka tehnološkom napretku. Radujemo se prilici da podelimo svoje ideje i iskustvo sa Vama i ostalim učesnicima.

Slika:


Video:
https://streamable.com/mrx585

skola wrote: ↑Tue Mar 26, 2024 8:04 pm "Пешчани сат", рад ученика Школског центра "Никола Тесла" из Вршца. Сат користи траку са светлећим диодама. Програмиран је тако да сваких 8 секунди искључује једну диоду из горњег нивоа, а укључује једну на доњем нивоу. Коришћен је на недавно одржаном такмичењу Галаксија куп.

sasanedovic wrote: ↑Thu Mar 28, 2024 11:38 am Učenik sam Mašinsko elektrotehničke škole u Priboju
Posle dobijanja ove informacije za konkurs odlučio sam da pošaljem jedno interesovanje koje sam ispšoljio u školi u razgovoru sa profesorom.
Zapitao sam se za šta služe uređaji koje primećujem pored saobraćajnica (slika 1.) [imhttps://forums.magazinmehatronika.com/download/file.php?mode=view&id=18g]
Dobio sam odgovor da su to uređaji koji mere protok saobraćaja gde je osnova PLC, mikrokontroler.
Zainteresovao sam se malo dublje na koji način je sve to rešeno i na koji način sve to funkcioniše a pošto imamo jedan PLC u školi (omron ZEN) onda sam pristupio laboratoriskoj simulaciji
Simulacija je pod slikama 3,5[ihttps://forums.magazinmehatronika.com/download/file.php?mode=view&id=19mg][/imhttps://forums.magazinmehatronika.com/download/file.php?mode=view&id=20g]
Sa ovim sam u potpunosti (i pored toga što je u laboratorijskim priručnim uslovima) shvatio ulogu, problematiku i rešenje primečenih urešaja pokraj saobraćajnica

skola wrote: ↑Fri Mar 29, 2024 7:58 am Помодоро (итал. парадајз) технику, технику управљања временом, осмислио је италијан Франческо Кирило током својих студија. Да би елиминисао одугловачење током учења Франческо је користио кухињски сат у облику парадајза. Основу ове технике чини праћење временских интервала и стриктно придржавање плана. Основе Помодоро технике су једноставне, а учинци изузетно ефикасни. Важно је да током циклуса од 25 минута активно радите, а онда правите паузу од 5 минута. Након четири циклуса активног рада следи пауза од 15-20 минута.
Веома је важно да правите кратке паузе. Оне дозвољавају вашем мозгу да се опусти. У току паузе можете да медитирате, направите кратку шетњу, истегнете се, попијете сок, кафу. У паузама радите оно што вас највише опушта, али не радите на задатку.
Помоћу микробита смо направили сат који обавештава корисника када је време за паузу, када за повратак на рад.
Microbit.JPG

chipsi86 wrote: ↑Fri Mar 29, 2024 10:01 am Ученик сам првог разреда Гимназије у Рашки.
Моја идеја су паметне наочаре које читају ноте и након тога производе звук који је настао услед читања.


Паметне наочаре за транскрипцију нота у аудио формат:
Идеја наочара јесте транскриптовање нота и нотног записа у аудио формат.
Хардверске карактеристике
Срце паметних наочара чини Raspberry Pi компјутерчић, који обрађује информације и
управља целокупним процесом. Уз помоћ интегрисане камере, наочаре имају способност да
фотографишу нотне записе, а затим те слике аутоматски смештају у специјално предвиђен фолдер
за даљу обраду.

Софтверске спецификације
Софтверска компонента наочара развијена је у програмском језику Python, који се посебно истиче
својим моћним могућностима за рад са вештачком интелигенцијом. Захваљујући
специјализованом коду, наочаре анализирају фотографије нотних записа и користе API кључ за
комуникацију са OpenAI серверима. На овај начин, добијамо прецизну транскрипцију нота и
интервала из слике, који се даље користи за креирање музичке композиције.

Процес транскрипције
Када се добије листа нота и интервала, свака нота се претвара у одговарајући .wav фајл. Ови
фајлови се затим користе за креирање MIDI фајла који се може пустити преко било ког извора
звука, укључујући и Bluetooth звучнике. Цео овај процес је аутоматизован и омогућава
корисницима да на брз и ефикасан начин претворе нотни запис у музику коју могу одмах да
слушају.

NikolatehCa wrote: ↑Fri Mar 29, 2024 12:20 pm Projekat pametne utičnice realizovan je na času mikrokontrolera u Tehničkoj
školi iz Čačka kao ideja da se deca zaštite od neželjenih efekata struje ukoliko
su roditelji odsutni iz kuce. Ukoliko roditelji samo znaju šifru mogu deci
dozvoliti korisćenje utičnice dok su u njihovom prisustvu. Utičnicu mogu
isključiti preko dugmeta na tastaturi, zvučno ili u slučaju požara - automatski.
Ideja ovog projekta sastoji se u upravljanju pametnom utičnicom pomoću
programa u Arduino mikrokontroleru. Uključivanjem glavnog prekidača
dovodimo mrežni napon na napajanje 220V AC/9V DC, jednosmerni napon 9V
DC koristimo za napajanje Arduina, a napon 220V AC vodimo dalje na glavnu
uticnicu, prekidajući fazu preko releja. Aktiviranje rada utičnice započinje
unosom validne šifre (“213”) pritiskom na dugmad membranske tastature
(1x4). Ukoliko je šifra ispravna “NO” kontakt releja se zatvara I u utičnici
imamo mrežni napon. Ukoliko je šifra neispravna pritiskom na dugme (“4”)
membranske tastature vršimo RESET šifre I možemo uneti novu. U tom
slučaju kontakt releja “NO” je otvoren. U slučaju da se desi požar u kući
detektor plamena reaguje i daje signal Arduinu da se iskljuci napajanje
utičnice preko releja. Takodje generisanjem zvučnog signala pljeskom (3 puta)
možemo takodje isključiti dovod napona u utičnicu. Signalizacija prisustva
napona u utičnici prikazuje se na RGB diodi (crvena svetlost - prisutan napon
na utičnici, zelena svetlost - nije prisutan napon na utičnici). Interval
generisanja zvučnih impulsa određen je vremenskom funkcijom od 5 sekundi.
Korišćenjem sistema prepoznavanje ivice signala preko 2 promenljive
(novostanje, starostanje) detektujemo pritisak na dugme membranske
tastature. Ovim postižemo da jedan pritsak odgovara jednom upisivanju
karaktera i rešavamo problem debaunsiranja.